Документи

Ресурси

Ресурси

slika

ЉУДСКИ РЕСУРСИ

У граду Бијељини живи око 115.000 становника, од чега је на ужем урбаном подручју настањено око 45.000 становника.
Захваљујући улагању у образовање, прије свега високо, становништво Семберије се подмлађује, а све је боља и образовна структура становништва, с обзиром да велики број младих високообразованих стручњака након завршетка студија остаје да живи у Бијељини. Такође, сваке године у Бијељину и околна насеља се досели преко хиљаду становника, што додатно обогаћује понуду радне снаге и ствара веће тржиште за пласман роба и услуга.
У 2013. години просјечна бруто зарада је износила 1.307 конвертибилних марака, а нето зарада је била 789 КМ. Исте године било је запослено 20.017 становника Града.


 

Институције за високо образовање и средње школе

slika
slika

Укупан број студената/ученика:

  • Ученици у средњим школама 4.131
  • Студенти на универзитетима 5.692

На подручју града Бијељина дјелује 6 средњих школа и 6 универзитета са 23 факултета.

Преглед образовних смјерова

Смјер

Број ученика

Пољопривреда, прехрана и медицина

1059

Електро и машински техничар

1024

Класично образовање, социјални и лингвистички смјер, информационе технологије

913

Економска школа

609

Геодезија и грађевинарство, трговина и право

463


 

Факултети

Број студената

Економија

1.520

Право, информационе технологије, англистика, економија, порески систем, умјетност

1.450

Наставник и васпитач

1.340

Фармација, медицинска њега, психологија, пољопривреда

402


 

Укупно расположива радна снага износи 14.118.


 

Графички приказ образовне структуре (смјерова) на универзитетима

slika

Просјечна бруто плата:

  • Квалификовани радници 1.345 конвертибилних марака (690 €);
  • Неквалификовани радници 838 конвертибилних марака (430 €).

     

Графички приказ образовне структуре (смјерова) у средњим школама

slika

 

Геотермална енергија

slika

Подручје Града Бијељина до сада није било предмет намјенских геотермалних истраживања. Због тога су подаци о геотермалним карактеристикама овог подручја добијени на основу анализе и реинтерпретације резултата других врста релевантних геолошких истраживања, као и на основу анализе састава, дебљине и развоја земљине коре овог и сусједних делова бивше Југославије.

Основни индикатори геотермалних карактеристика било којег терена зависе од сљедећих фактора: дебљина и састав земљине коре, дебљина литосфере, старост тектонске активности, старост и врста магматских процеса, садржај радиохених елемената у стијенама, неотектонска кретања, сеизмичност, хидрогеолошке карактеристике терена, итд. Сви ови фактори постоје и на подручју Семберије, тако да имају и одређен већи или мањи утицај на поједине геотермалне карактеристике, односно параметре.

Вриједност топлотног тока у Семберији од 90-110 W/m². Ове вриједности су за око 50-80% веће од просјечне вриједности густине терестричног топлотног тока за континентални дио Европе, која износи око 60 W/m².


 

Подземне пијаће воде

slika

Ресурсе подземних пијаћих вода на територији града Бијељина представљају изданске воде у алувијалним, тј. Квартарним седиментима Дрине и Саве и изданске воде у плиоквартарним седиментима. Због веће истражености и значаја за водоснабдевање највећа пажња је посвећена алувијалним седиментима Дрине и Саве.

На територији града присутне су две значајне издани: прва, у шљунковито-песковитим колекторима, а друга у песковитим колекторима квартарне и плиоплеистоценске старости.

Воде ове две издани користе се за водоснабдевање. Највише се експлоатише фреатска издан и из ње се снабдева Бијељина и централни дио Семберије, а у плану је и водоснабдевање Угљевика.


 

Пољопривредни Ресурси

slika

ЗЕМЉИШТЕ

  • 53,926 ha квалитетног обрадивог земљишта;
  • Око 6.200 регистрованих пољопривредних газдинстава;
  • 300 ha пластеничке производње поврћа;
  • 2.000 ha земљишта са системом наводњавања.

     

Сунчева енергија

slika

Бијељину захвата умјерено-континентална клима са годишњом осунчаношћу од 1.800 до 1900 часова и умјереном облачношћу која је највећа у јануару, фебруару и новембру, а најмања у јуну, јулу и септембру. Љета су топла, док су зиме већином умјерено хладне. Јесење и прољетне температуре су уједначене. Љетне апсолутне температуре могу порасти до 40°C, а зимске апсолутне минималне могу пасти и до -35°С. Средња вриједност мразног ваздуха износи 163 дана и траје од октобра до априла. Највише је падавина у мају и јуну, а најмање у марту и септембру, тако да је просјечни годишњи износ падавина у периоду 1981–2012. износио  785 l/m². У просјеку снијег се задржава 40 дана годишње. Средња јулска температура износи 22°С, јануарска -1°С, док је средња годишња температура 11,7°С. Релативна влажност ваздуха износи 70-80%. Вјетрови су ријетки и слаби, а кад се појаве претежно долазе из сјеверног и сјеверозападног правца.

Просјечно сунчево зрачење у земљама Балкана је за око 40% веће од европског просјека. С обзиром да је тај потенцијал углавном неискоришћен, у Граду Бијељина постоје велике могућности за улагање у овој области. 

Студија изводљивости о могућностима коришћења соларне енергије за потребе добијања топлотне и електричне енергије на подручју Града Бијељина и Општине Богатић је на линку: http://investinbijeljina.org/download/feasibility_study.pdf


 

Информација о стању запослености на подручју Града Бијељина
7.31 MB
Активна понуда радне снаге-децембар 2017. године
0.06 MB